Author Topic: TERAPIJA PSIHIJATRIJSKIH POREMECAJA  (Read 3147 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Veselin.Medenica

  • Administrator
  • *****
  • Posts: 975
    • Masaza Beograd
TERAPIJA PSIHIJATRIJSKIH POREMECAJA
« on: May 04, 2004, 12:03:50 PM »
TERAPIJA PSIHIJATRIJSKIH POREMECAJA


Osnovna podela terapija:
1.   bioloska terapija
U pocetku je ovo bila terapija insulinskim sokovima. Danas je to, medjutim, zanemareno i izbaceno. Zamenila ju je elektro-sok terapija i psiho-farmako (medikamentozna) terapija, iako psiho-farmako terapija moze da se izdvoji kao posebna. Elektro-sok terapiju uveo je sredinom XX veka Cerleti. Ona se sastoji u pustanju struje male voltaze, kratkog trajanja u mozdanu masu u nivou diencefalona na okcipitalnim delovima. Sustina ove terapije je u izazivanju epilepticnog napada. Prvo su elektro-sokovi bili nativni sto znaci da su pacijenti bili u punoj svesti pri davanju sok terapije, pa su se cesto javljale konvulzije. Moguci su bili akcidenti i lomovi kostiju (cesto vilicne) zbog naglog soka. Kasnije su poceli da pacijentima daju miorelaxant tj. da ga uvedu u anesteziju. Ovo vise nije bilo tako dramaticno, i nije se naglo prekidalo disanje. Kako sada znamo da li je elektro-sok delovao? Pa tako sto se pacijentu prethodno veze podlaktica tako da miorelaxant ne dodje u ruku, pa kada se prilikom elektro soka palac na toj ruci savije, onda je to znak da je elektro-sok delovao. Sustina elektro-soka je to da on dovodi do bio-hemijskih promena. Osnovna indikacija je kod depresija odn. depresivnog ???stupora, shizofrene psihoze (katatonicni poremecaji)... “Elektro-sok terapiju ne treba izbaciti iz upotrebe, ali ne treba ni preterivati sa njom” – prof. Lopicic. Ustanovljeno je da su nasi psihijatri u Lazi Lazarevic, u letnjim mesecima cesce davali elektro-sokove, iako se inace stanje pacijenata pogorsava s proleca i s jeseni. Zasto? Jer tada su nestrpljiviji, leto je, pa idu na godisnje odmore!
psiho-farmako terapija
Ona je izazvala veliku revoluciju. Nastala je otkricem neuroleptika (nozinana i lukartila). To je dovelo do toga da pacijenti dozive civilizovaniji odnos i civilizovaniju mogucnost za zivljenje. Najgrublja podela medikamenata:
1.   trankilansi ili trankvilizeri
-   veliki – neuroleptici (moditen, haldol, leponex, mazeptil...) – psihoze
-   mali – anksiolitici (sedativi) (bensedin = apaurin = dijazepan, leksilijum, tavor, praksiten, oksazepan, halozepan...)
Njih pije kako ko hoce, to nije pod kontrolom sto izaziva ozbiljne probleme. Nije tacno da male doze sedativa ne izazivaju zavisnost. Ovi lekovi se vezuju za motornu plocu, i to sve ide na jedan dijazepamski receptor pa se on iscrpljuje i pravi se zavisnost. Organizam moze od ovoga da se cisti, ali dugotrajne upotrebe mogu da deluju na misic tako da se on omlitavi. Nekada to nije lose – kad treba da se spava. Ali kod mladih devojaka i devojaka blizu trudnoce to moze da izazove da beba bude mlitava, da tesko prodise. Posto ovi lekovi imaju anksioliticku i sedativnu f-ju oni se daju uvece i to ugl. u malim kolicinama.
Nekada je bolje dati malu kolicinu neuroleptika nego anksiolitik, ali zasto???
2.   antidepresivi
3.   psihostimulansi
4.   antiepileptici
5.   soli litijuma (stabilizatori celijske membrane) – afektivne psihoze
2.   psiholoska terapija
To je grupa postupaka ili procedura i metoda u lecenju psihickih smetnji, razlicitih stanja i razlicitih poremecaja. Ovakva terapija je pocela sa lecenjem nepsihoticne psihopatologije, ali je to danas prosireno i na teze pacijente (poremecaji licnosti i psihoze). Postoje razlicite podele, a jedna od njih je podela na:
1.   individualne psihoterapijske metode
2.   grupne psihoterapijske metode
Medjutim ova podela nema prakticnu vrednost.
   Klasifikacija psihoterapijskih metoda
1.   psihoanaliza i analiticke psihoterapije
1.   korpus terapija o licnosti ???
2.   metoda/ tehnika???
3.   teorija???
Iz terapijske psihoterapije izveden je veliki broj psihoterapija.
a.   Psihoanaliza
Prva je izvedena. ?Korpus je isti, tehnika je potpuno drugacija? Ona nema naucne dokaze, ali ima veliki broj pristalica, a i pacijenti to odobravaju zbog odnosa pacijent – terapeut.
b.   Psihoanaliticka psihoterapija
1.   individualna analiza
-   Kratka dinamicka psihoterapija (emocionalni poremecaji studenata – Sifnios rado na Harvardu)
2.   grupna analiza
-   partnerska i porodicna analiticka psihoterapija
-   analiticka psihodrama
2.   bihejvioralna terapija
Naucni metod je bio moguc jer moze da se meri. Ajzenk je dokazao da neuroze – lecile se ne lecile imaju isti ishod!
3.   kognitivna terapija
Koristi se posebno u terapiji depresije i PTSD. Znacajna metoda. Lako je menjati obrazac ponasanja ako se prodre u kanal komunikacije.
-   integrativna psihoterapija – izvedeni oblik terapije kombinacija 1., 2. i 3.
4.   transakciono-analiticka psihoterapija
5.   gestalt-terapija
6.   sistematska porodicna terapija – lako se kombinuje sa ostalim terapijama
7.   racionalno-emotivna psihoterapija
8.   ostali psihoterapijski pravci
-   klijentom usmerena psihoterapija (Rodzers)
-   egzistencijalna psihoterapija
-   logoterapija (V. Franko – “U potrazi za smislom”)
-   telesne psihoterapije (medicinska orgonomija, bioenergetska, Radiks)
3.   socio-terapija
terapijska zajednica odn. velike grupe su jedan od oblika ove terapije. To je oblik grupne terapije u kojoj se sakupljaju pacijenti i svo osoblje i dogovaraju se o svim aktivnostima i zbivanjima na odeljenju. Tu postoji radna (ugl. pre podne) i rekreativna (ugl. po podne) terapija o kojima se dogovaraju. Ovde se brine o nedozvoljavanju pasivnosti pacijenta.