Author Topic: Paraplegija i kvadriplegija  (Read 8041 times)

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

Veselin.Medenica

  • Administrator
  • *****
  • Posts: 975
    • Masaza Beograd
Paraplegija i kvadriplegija
« on: April 05, 2004, 05:04:42 PM »
Paraplegija i kvadriplegija
          Paraplegija i kvadriplegija su nazivi za stanja koja nastaju kao posledica ošteæenja kièmene moždine. Kada ošteæenje kièmene moždine nastane u vratnom delu kièmenog stuba nastaje kvadriplegija (oduzetost i gornjih i donjih ekstremiteta), dok ošteæenje kièmene moždine u grudnom i slabinskom delu ima za posledicu paraplegiju (oduzetost donjih ekstremiteta). I najmanje ošteæenje kièmene moždine može da dovode do gubitka oseæaja i pokretljivosti ekstremiteta.

          Ošteæenje kièmene moždine uglavnom nastaje zbog povrede kièmenog stuba i kièmene moždine istovremeno. Neki od najèešæih uzroka povrede su: skok u vodu, saobraæajne nesreæe, padovi, povrede od vatrenog oružja i sl. Takoðe, ošteæenja nastaju i zbog infektivnih oboljenja,virusnih infekcija  kao i zbog razvijanja benignih i malignih tumora na nekom delu kièmene moždine.

          S obzirom da kièmena moždina po organizaciji pripada centralnom nervnom sistemu javljaju se brojni simptomi i znaci njenog ošteæenja, koji se zajdno nazivaju sindrom ošteæenja kièmene moždine. U toj grupi simptoma i znakova glavni su: poremeæaj aktivnosti mišiæa u vidu slabosti ili oduzetosti sa jako ošteæenom ili nemoguæom funkcijom stajanja i hodanja, ošteæenje senzibiliteta (oseæaja), poremeæaj kontrole pražnjenja mokraæne bešike i creva (inkontinencija) .

          Ošteæivanje kièmene moždine u donjem delu vratnog dela kièmenog stuba daje ošteæenje funkcije svih voljnih mišiæa trupa i donjih ekstremiteta i to stanje se naziva kvadriplegija ili tetraplegija. Mišiæi ramenog pojasa kod ovog stanja su oèuvani, a broj aktivnih mišiæa se poveæava što je ošteæenje niže. Paraplegija je stanje koje nastaje ošteæenjem bilo kog dela kièmene moždine u grudnom i slabinskom delu. Što je ošteæenje niže više mišiæa ostaje sa oèuvanom aktivnošæu. Povrede koje obuhvataju slabinski deo praæene su poremeæajem funkcije pražnjenja bešike i creva, poremeæajem seskualnih funkcija (funkcijonisanje je uvek moguæe, ali sa izmenama, delovi tela koji imaju oseæaj mogu biti nove erogene zone, dok je sa plodnošæu situacija drugaèija-sve zavisu koji su nervni putevi osteæeni)  kao i poveæanom zategnutošæu mišiæa koji se nalaze ispod nivoa povrede.

          Leèenje je kod ošteæenja kièmene moždine u poèetku vezano za sam uzrok ošteæenja- povrede se leèe na traumatološkim, oboljenja na neurološkim, a tumori na neurohirurškim odeljenjima. U prvom periodu, od oko mesec dana poremeæaji funkcije kièmene moždine su veoma izraženi i pacijent je u teškom opštem stanju – faza spinalnog šoka. Za ovaj period su karakteristièni, naroèito kod povreðivanja,  poremeæaji svih funkcija organizma, sa moguæom pojavom velikog broja komplikacija. Period oporavka je duži ukoliko je nivo ošteæenja kièmene moždine viši. Veoma je  važno  na koji naèin æe se osobi  saopštiti informacije o stepenu ošteæenja - potrebno je istaæi ono što æe moæi da uèini i da kvalitet života ne mora da se menja ukoliko se uloži dovoljno truda i volje.

Po završektu ove faze leèenja i stabilizaciji opšteg stanja otpoèinje rehabilitacioni tretman. Oporavak funkcije lokomotornog aparata je, bez obzira na struènost sprovoðenja rehabilitacionog tretmana, ogranièen nivoom ošteæenja koje odreðuje oèuvanu aktivnu muskulaturu, stepenom oporavka onih mišiæa koji su ispod nivoa ošteæenja, brojem, prisustvom i trajanjem leèenja komplikacija, prisutnim drugim, ranijim oboljenjima, godinama života, psihièkim stanjem itd.

Po završetku rehabilitacionog tretmana u rebabilitacionim centrima, poèinje faza socijalne rehabilitacije koja podrazumeva vraæanje osobe u  porodicu i širu lokalnu zajednicu kao aktivnog uèesnika. U tom periodu smenjuju se faze negiranja situacije, depresije, agrasivnosti, èekanja da se sve vrati na stanje pre povrede, blage euforije. Lièno angažovanje  i upornosti važni su faktori uspeha u procesu koji nije lak.

Svetski trend je (trebalo bi da bude praksa i kod nas) da se paralelno sa  rehabilitacijom sprovodi i socijalizacija, kao i da se porodica, prijatelji i sama osoba aktivno ukljuèe u proces rehabilitacije. Važno je da se održe rezltati postignuti rehabilitacijom i to samovežbanjem ili uz pomoæ drugih lica, kontrolom kože (zbog moguæih rana od sedanja i ležanja- dekubitusa), odražavanjem liène higijene. Pored brige o vlastitom zdravlju potrebno je  iskoristiti potencijale kojima svaka liènost rasplolaže i usmeriti ih na ostvarivanje što samostalnijeg i produktivnijeg života. Podrška porodice i adekvatna ortopedska pomagala kao i arhitektonski prilagoðen prostor olakšaæe i minimizirati teškoæe i izazove svakodnevnog života.